Koliko muzeja ima u Srbiji? Da li svi muzeji u Srbiji imaju arheološku zbirku? Da li svaka zbirka ima arheologa? Koliko su muzeji Srbije prisutni na internetu i šta se o njima može saznati? Ovo jednostavno i minijaturno istraživanje rađeno je na osnovu podataka dostupnih na internet prezentacijama muzeja i ustanova kulture.
Koliko muzeja ima u Srbiji?
Pre pet godina se u izdanju Muzejskog društva Srbije pojavio „Водич кроз музеје Србије“ (Његован и Мустеданагић 2016). Vodič su priredili dr Drago Njegovan, tadašnji muzejski savetnik u Muzeju Vojvodine i predsednik Muzejskog društva Srbije, i mr Lidija Mustedanagić, muzejska savetnica u Muzeju Vojvodine, koja se stara o Zbirci stare i retke knjige. To je do sada najpotpuniji vodič kroz muzeje i zbirke u Srbiji, a obuhvata većinu muzejskih ustanova u koijma se obavlja muzejska delatnost (kako državne, tako i privatne).
Zanimljivo je da nedostaju, recimo, Zavičajni muzej Jagodina ili Gradski muzej Bečej. Koji bi mogao biti razlog? Vodičem nisu obuhvaćene manastirske i crkvene riznice, spomen-sobe pri vojsci i mesnim zajednicama, kao i ustanove za koje su nedostajali podaci „о њиховом садржају и немогућност уобичајеног излагања суду јавности и редовној посети грађана“ (Његован и Мустеданагић 2016, 10). Prema podacima dostupnim na internetu, teško da bi se muzeji u Jagodini i Bečeju mogli uvrstiti u neku od ovih kategorija.
Bilo kako bilo, u vodiču je predstavljeno 140 muzeja, galerija i zbirki. Dakako, ne poseduju svi muzeji u Srbiji arheološku zbirku. Prema Rešenju o utvrđivanju nadležnosti muzeja, u Srbiji ima 43 teritorijalno nadležna muzeja. Ovaj broj ne uključuje Narodni muzej u Beogradu i ostale muzeje u prestonici gde ima zaposlenih arheologa. Sa druge strane, uz Narodni muzej u Beogradu kao centralnu instituciju, adresar u priručniku „Како сачувати археолошко наслеђе“ sadrži još 42 teritorijalno nadležna muzeja (Црнобрња 2020, 91-98). Kombinujući sadržaj vodiča Muzejskog društva i adresara u priručniku, došli smo do broja od 66 muzeja ili muzejskih zbirki koji baštine arheološko nasleđe. Pored Narodnog muzeja u Beogradu i 42 teritorijalno nadležna muzeja iz adresara, ovaj broj uključuje muzeje koji se nalaze u sklopu drugih institucija (npr. Muzejska jedinica u Odžacima koja je sastavni deo biblioteke i sl.), zavičajne muzeje koji se nalaze u mestima za koja su nadležni neki od teritorijalnih muzeja (npr. Gradski muzej Vrbas, Muzejska jedinica u Bačkoj Palanci, Zavičajni muzej Koceljeva itd.), kao i muzeje gde je arheološka zbirka sasvim neznatna i, uslovno rečeno, sporedna kao na primer Muzej istorije Jugoslavije ili Istorijski muzej Srbije. Arheološki muzej Đerdap, Muzej Lepenski Vir i Narodni muzej u Beogradu čine jednu administrativnu celinu i tako su i obrađeni. U analizu je uključen i Muzej u Prištini sa privremenim sedištem u Beogradu.
Koliko arheologa radi u muzejima?
Prema podacima koje u već pomenutom radu o brizi o arheološkom nasleđu iznosi A. Crnobrnja, u teritorijalno nadležnim muzejima Srbije je 2017. godine bilo zaposleno 98 arheologa, od čega je 20 bilo angažovano na drugim poslovima (direktori, konzervatori, edukatori, dokumentaristi, bibliotekari i sl.) (Црнобрња 2017, 90). Precizni podaci o broju zaposlenih arheologa nama nisu bili dostupni za svaku od analiziranih institucija. Podatke smo prikupili sa njihovih internet prezentacija, ukoliko su bili objavljeni. Važno je napomenuti da mnoge internet prezentacije nisu dugo osvežavane novim sadržajem, pa je sasvim izvesno da ni naši rezultati nisu potpuno tačni.
U 66 analiziranih muzeja, zaposleno je najmanje 102 arheologa. Ovaj broj uključuje isključivo zaposlene na poslovima arheologa. Ne uključuje arheologe koji rade na drugim poslovima unutar muzeja (konzervatori i sl.), jer na internet prezentacijama najčešće ne postoje podaci o obrazovanju zaposlenog.
Statistička analiza pokazala je da je u najvećem broju muzeja (56%) zaposlen jedan ili dva arheologa, slede muzeji bez arheologa (14%), muzeji sa tri do pet arheologa (12%) i muzeji sa više od pet arheologa (3%). Za 10 muzeja nije bilo moguće utvrditi broj zaposlenih, ali je najverovatnije da i oni pripadaju prvim dvema grupama: sa jednim ili dva, odnosno bez zaposlenog arheologa.
Ako se posmatra broj zaposlenih arheologa u odnosu na ukupan broj zaposlenih u muzeju, arheolozi najčešće čine između 10% i 29%, skoro dvostruko ređe između 1% i 9 %, a sasvim iznimno više od 30% od ukupnog broja zaposlenih. Broj zaposlenih arheologa nije u direktnoj vezi sa veličinom opštine ili teritorije za koju je muzej nadležan, niti sa veličinom ili vrstom zbirke. Tako na primer Narodni muzej Kragujevac ima tri arheologa. Zbirka za srednji vek sa svega 300 predmeta ima kustosa. Sa druge strane, Zbirka za kasni srednji vek u Muzeju Vojvodine nema kustosa od kada je njen dugogodišnji kustos Nebojša Stanojev otišao u penziju.
U odnosu na 2017. godinu, kada u pet teritorijalno nadležnih muzeja nije bilo zaposlenog arheologa (Црнобрња 2017, 95, nap. 34), čini se da se situacije donekle poboljšala. U Narodnom muzeju u Zrenjaninu sada ima jedan arheolog , a u Užicu čak dva!
Muzeji u Srbiji: prisustvo u javnosti
Za najveći broj muzeja koji čuvaju arheološko nasleđe nije bilo moguće pronaći podatak o broju posetilaca na godišnjem nivou. Podaci o broju posetilaca dostupni su samo za Gradski muzej Subotica (Његован и Мустеданагић 2016, 68), Muzej Krajine, Narodni muzej Kruševac, Narodni muzej Valjevo (Његован и Мустеданагић 2016, 364) i Zavičajnu muzejsku zbirku Dimitrovgrad (Његован и Мустеданагић 2016, 81). Zbirku u Dimitrovgradu godišnje poseti oko 700 posetilaca, dok u ostalim muzejima taj broj varira između 20000 i 25000.
Gotovo četvrtina analiziranih muzeja (24%) nema svoju internet prezentaciju. Na društvenim mrežama je situacija nešto bolja – nisu prisutna svega tri muzeja (5%). Preostala 63 imaju stranicu na Fejsbuku, a 21 (32%) ima i profil na Instagramu. Tek poneki ima svoj kanal na Jutjubu.
Broj pratilaca na Fejsbuku varira od svega 24 koliko ima Zavičajni muzej Nova Varoš do 30765 koliko ima Narodni muzej u Beogradu. Treba napomenuti da ovaj broj nije statičan već se menja iz dana u dan usled fluidnosti društvenih mreža. Najveći broj muzeja ima između 1000 i 3000 pratilaca (46%). Gotovo dvostruko manje ima više od 3000 (25%), a retki su muzeji sa više od 10000 pratilaca na Fejsbuku (10%).
Sa druge strane, vrlo popularna stranica na Fejsbuku ArcheoSerbia, koja se bavi promocijom arheoloških otkrića i nalaza sa tla Srbije na izuzetno prijemčiv način, ima preko 65000 pratilaca na ovoj društvenoj mreži, od čega oko 25% iz Srbije. Muzeji u Srbiji (većina) ima manje pratilaca i od stranice Arheologija u Srbiji (oko 4200), koja samo prenosi arheološke novosti iz elektronskih medija. Grupa Arheologija i Istorija koja okuplja radoznalce iz bivših jugoslovenskih republika broji preko 27000 članova.
Muzeji u Srbiji: izdavačka delatnost
Na internet prezentacijama muzeja ne postoji uvek stranica posvećena izdavačkoj delatnosti, a kada postoji, mnogi podaci nedostaju. Najčešće su izlistana samo najnovija izdanja, nekad sa linkom ka izdanju u PDF formatu.
Međutim, do podataka o izdavačkoj delatnosti muzeja posredno se može doći pomoću poznate bibliotečke platforme COBISS koja omogućava pretragu bibliografskih jedinica po izdavaču i mestu izdanja. Ni ovi podaci nisu sasvim pouzdani i precizni zbog manjkavosti načina na koji se bibliografske jedinice unose u bazu podataka, ali se može zaključiti sledeće:
- 61 od 66 analiziranih muzeja izdaje raznovrsne publikacije
- u 37 muzeja (61%) arheološka literatura čini manje od 10% izdanja, dok čak osam (13%) nema ni jedno izdanje iz arheologije
- 14 muzeja (23%) nema izdanje iz arheologije u poslednjih 10 godina
- 18 muzeja (30%) ima neko od izdanja na sajtu u PDF formatu
- 33 muzeja (50%) ima svoj časopis, od kojih 16 (24%) ima bar neki broj časopisa u PDF formatu na svojoj internet prezentaciji
Presek stanja
Prema Zakonu o teritorijalnoj organizaciji, teritorija Republike Srbije podeljena je na 145 opština, 28 gradova i grad Beograd. Bogata arheološkim nasleđem, ima najmanje 66 muzeja koji ga čuvaju. Budući da svaka opština ima bar nekoliko arheoloških nalazišta na svom području, u svakoj od njih bi se mogao otvoriti muzej. Neka kao ilustracija posluže rezultati rekognosciranja opštine Bojnik, gde je zabeleženo 146 arheoloških nalazišta, od čega 66 novih. Trenutno je u Srbiji registrovano oko 20000 arheoloških nalazišta a prema nekim procenama verovatno se taj broj može uvećati za 60-80000 (Црнобрња 2020, 92). Broj zaposlenih arheologa trebalo bi da bude srazmeran površini opštine i broju arheoloških nalazišta evidentiranih na njenoj teritoriji. Osim što bi svaka opština time uvećala turistički potencijal, smanjio bi se broj nezaposlenih arheologa, što bi se povoljno odrazilo na stanje istraženosti i čime bi se mogao ublažiti problem divljih kopača. Olakšalo bi se deponovanje arheoloških nalaza koji bi bili raspoređeni prema mestu u kom su pronađeni i lokalna zajednica bi mogla da se upozna sa arheološkim nasleđem svog kraja bez odlaska u neki veći grad.
Opisani scenario je prilično nerealan u državi kojoj je kultura na margini i gde i u velikim muzejima poput Muzeja Vojvodine nedostaju kustosi.
Broj članova Fejsbuk grupe Arheologija i Istorija pokazuje da na našim prostorima postoji publika zainteresovana za prošlost, iako većina objava u grupi pripada teškoj pseudonauci. Da nije sve tako crno i da nisu potrebne pseudoarheološke konstrukcije da bi se ljudi zainteresovali za prošlost iznova dokazuje Fejsbuk stranica ArcheoSerbia. Svaku objavu na ovoj stranici može da vidi tri puta više ljudi (ruku na srce uglavnom stranaca) nego što u godišnje dođe u Narodni muzej Valjevo. Publika je tu, samo je treba pronaći i aktivirati. U vreme kada se pojavljuju nove aplikacije i društvene mreže, većina muzeja ima samo Fejsbuk stranu, a dobar deo još uvek nema ni svoju internet prezentaciju. Kamo blogovi, kamo podkasti, kamo dokumentarni filmovi?! Poražava činjenica da muzeji u Srbiji iz dana u dan gube medijski rat protiv mnogobrojnih šarlatana.
Izdavanje stručne literature je neophodno i vrlo korisno. Pohvalno je što je većina muzeja izdala nove arheološke publikacije u poslednjih 10 godina. Sa druge strane, u digitalnoj eri prilično je nedopustivo da je samo mali broj naslova dostupan za preuzimanje, naročito onih čiji su tiraži odavno rasprodati ili koji se ne nalaze u slobodnoj prodaji, poput časopisa. A kamo naučno-popularna literatura, kamo knjige za najmlađe?! Da ne govorimo o digitalizaciji građe koja bi trebalo da bude dostupna svim građanima ove zemlje.
Izložbena delatnost nije mogla biti analizirana zbog neujednačenih i mahom nedostupnih informacija, loše organizacije internet prezentacija pojedinih muzeja i sl.
Nebriga države za kulturu u poslednjih nekoliko decenija dovela je arheologiju tu gde jeste: neusaglašena, neuravnotežena, neorganizovana, neujednačena, i van stručnih krugova gotovo neprimetna.
Bibliografija:
Црнобрња, А. 2017. Археолошко наслеђе у Србији данас – брига државе или посао ентузијаста. Модерна конзервација 5: 77-96.
Црнобрња, А. 2020. Како сачувати археолошко наслеђе: приручник за локалне самоуправе, планере, доносиоце одлука и друге заинтересоване. Београд: Српско археолошко друштво.
Његован, Д. и Мустеданагић, Л. 2016. Водич кроз музеје Србије. Београд: Музејско друштво Србије.