Stručnjaci Vojnog muzeja u Beogradu, tadašnjeg Vojnog muzeja JNA, radili su tokom 1959. i 1960. godine na realizaciji „nove“ stalne izložbene postavke, u čemu su im pomagali i brojni spoljni saradnici. Cilj je bio da se predstave „važniji momenti iz ratne istorije naroda Jugoslavije“. U tematskom planu za rani i srednji vek predviđeno je da se, između ostalog, prikaže i „oružje na likovnim spomenicima […] feudalne Bosne (sa stećaka)“ (Čejvan 1962, 261-262). Za potrebe izložbe, iz Bosne i Hercegovine su u spoljni prostor Vojnog muzeja prebačeni stećci i nišani sa ratničkim motivima i natpisima. Spomenike je prema elaboratu dr Šefika Bešlagića, tadašnjeg direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture NR BiH, u Beograd prebacio kapetan Dušan Pribaković (Čejvan 1962, 268-269). Postavka je otvorena 20. oktobra 1961. godine a svečanom otvaranju prisustvovao je i predsednik Josip Broz Tito.
Prema koncepciji izložbe, u Vojni muzej je trebalo preneti dva stećka, jedan ukrašen simboličnim motivima i jedan sa natpisom, kao i dva šehidska nišana (Bešlagić 1962, 40, 49). Pri odabiru spomenika vodilo se računa o nekoliko kriterijuma:
- trebalo je da budu karakteristični po obliku i likovnim osobinama
- trebalo je da potiču iz različitih krajeva Bosne i Hercegovine
- trebalo je budu očuvani i da se ne oštete pri izmeštanju
- terbalo je uvažiti mišljenje nadležnih konzervatora „da se ne uzimaju u obzir primjerci sa specijalno zaštićenih nekropola, čije bi uklanjanje iz sadašnjeg ambijenta značilo veće oštećenje čitave nekropole kao spomenika kulture“
- trebalo je obezbediti što bolje uslove prevoza (Bešlagić 1962, 37).
Na šta se odnosi pojam „stećci“ objasnili smo u prethodnom tekstu. Nišani su muslimanski kameni nadgrobni spomenici. Najstariji među njima datuju se u 15. i 16. stoleće i nazivaju se šehidskim jer se pripisuju borcima poginulim u doba turske okupacije (šehidi su muslimani koji su poginuli za svoju veru). Šehidski nišani odlikuju se relativno velikim dimenzijama i plastičnim reljefnim predstavama oružja i drugih motiva kakvih ima i na stećcima, pod čijim su uticajem i nastali. Nišani su u početku imali oblik visokih stubova u obliku prizme koji se pri vrhu piramidalno završavaju ili se pretvaraju u valjkasti vrat na kom stoji okrugla čalma sa mudževezom (šiljati završetak). Ima ih i u obliku jednostavne ploče sa vrhom na dve vode. Neki nišani kasnije postaju višestrane prizme ili valjci sa čalmom ili fesom ili bez njih (Bešlagić 1962, 40).
U skladu sa kriterijumima, muzejska komisija je iz grupe stećaka sa likovnim predstavama odabrala visoki sanduk sa nekropole u selu Krekovo u Nevesinjskom polju (lokalitet Kalufi), a kapetan Dušan Pribaković je naknadno predložio da se sa iste nekropole u Beograd prenese i jedan sanduk.
Visoki sanduk iz Krekova okrnjen je pri dnu na uglovima, ali osim toga dobro je očuvan. Sve četiri bočne strane ukrašene su različitim predstavama. Na istočnoj čeonoj strani (sl. 1) nalazi se friz od plastično izvedene povijene linije sa trolistima. Ispod friza je smešten pravougaoni štit sa kosom prečkom i polumesecom u jednom gornjem uglu. Iza štita je ravan mač čija drška prelazi u površinu friza. Na suprotnoj čeonoj strani prikazana je scena lova na jelena uokvirena tordiranom vrpcom. Lovac na konju gađa kopljem jelena razgranatih rogova. Na severnoj bočnoj strani, u okviru ispod friza prikazana je scena turnira u kojoj učestvuju četiri konjanika (po dva na svakoj strani) sa kopljima, štitovima, mačevima i kacigama. Koplja su ispružena a kacige su verovatno imale čelenke. Na naspramnoj bočnoj strani (sl. 2), u gornjoj polovini uokvirene površine prikazano je kolo od 11 ljudi (5 žena i 6 muškaraca), sa ženom kao kolovođom. U donjoj polovini prikazan je turnir. Dva sučeljena konjanika u jednoj ruci nose štitove. Između njih se nalazi žena koja pridržava konje. Iza svakog konja stoji po jedan ratnik koji jednom rukom drži koplje a drugom mač za pojasom. Sanduk je dug 202 cm, širok 88 cm, visok 136 cm, a datovan je u 15. stoleće (Bešlagić 1962, 43-45).
U neposrednoj blizini visokog sanduka nalazio se drugi, obični sanduk, na čijoj se gornjoj strani nalazi plastično prikazan dug i ravan mač sa nakrsnicom i drškom sa jabučastim završetkom. Dužina sanduka je 185 cm, širina 85 cm, a visina 45 cm.
Iz grupe stećaka sa natpisima odabran je slemenjak sa nekropole u Cerničkom polju, smeštenom u blizini srednjovekovnog grada Ključa kod Gacka. Na severnoj bočnoj strani spomenika prikazan je turnir dva konjanika, a na zabatu istočne čeone strane piše (sl. 3):
„А се лежи Радоња Ратковић погибох под градом под Кључем за своега господина воеводу Сандаља.“
Slemenjak se ka dnu blago sužava. Gornja dužina spomenika je 160 cm, donja dužina 145 cm, gornja širina 84 cm, donja širina 72 cm, a visina 130 cm. Budući da se u natpisu spominje vojvoda Sandalj (Sandalj Hranić Kosača), ovaj nadgrobnik se datuje u prvu polovinu 15. stoleća (Bešlagić 1962, 46-47; Слијепчевић 1928, 61).
Za potrebe izložbe u Beograd su preneta dva šehidska nišana: jedan sa muslimanskog groblja nadomak sela Borije i jedan sa muslimanskog groblja u mahali Popovići u neposrednoj blizini sela Varoš.
Nišan iz Borije ima oblik četvorostrane prizme sa piramidalnim vrhom. Na jednoj široj strani spomenika (sl. 4) plastično su prikazani turnirski štit tipa tarča (kakvih ima na stećcima), kijača i ispod nje duga, povijena sablja sa drškom, nakrsnicom i koricama. Na naspramnoj strani prikazani su polumesec sa nadole okrenutim rogovima i jabuka. Jabuka je prikazana i na jednoj od užih strana nišana. Visina spomenika je 150 cm, širina 40 cm, a debljina 17 cm. Datovan je na početak 16. stoleća (Bešlagić 1962, 51).
Nišan iz Popovića (sl. 5) ima oblik četvorostrane prizme sa turbanom i mudževezom na vrhu. Na jednoj strani prikazan je konj, na drugoj balta i zastava, na trećoj luk sa strelom i dugačka sablja koju pridržava ruka, dok četvrta strana nije ukrašena. Svi ukrasi su plastični. Turban i njegov završetak podeljeni su na režnjeve. Visina spomenika je 200 cm, širina 40 cm, debljina 36 cm, a datovan je na kraj 15. ili početak 16. stoleća (Bešlagić 1962, 52-53).
Prema Opštem planu Muzeja, stećci i nišani su smešteni iza zgrade Muzeja (Čejvan 1962, Prilog 3). Verovatno se tamo i dalje nalaze, ali trenutno nisu dostupni javnosti. Prostor oko zgrade Vojnog muzeja je ograđen i pristup je iz bezbednosnih razloga zabranjen. Pogled na ovaj prostor iz vazduha zaklanja velika krošnja.
Bibliografija:
Bešlagić, Š. 1962. Izbor stećaka i nišana za izložbu Vojnog muzeja JNA. Vesnik Vojnog muzeja 6/7: 37-54.
Čejvan, I. 1962. Pripremni radovi na novoj postavci Vojnog muzeja JNA. Vesnik Vojnog muzeja 6/7: 261-277.
Слијепчевић, П. 1928. Старо гробље по Гацку. Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини, II. свеска (за хисторију и етнографију) 40: 57-64.