Autonomna pokrajina Vojvodine u protekle dve godine (2021-2022) predsedava Zajednicom podunavskih regija. Sa tim u vezi, u Muzeju Vojvodine publici je predstavljena izložba „Vojvodina i Donja Austrija – interkulturalne veze“ nastala kao plod međunarodne/međuregionalne saradnje između muzeja domaćina i Državnih kolekcija iz Zankt Peltena (Landessammlungen Niederösterreich, Sankt Pölten). Izložba, kojom se ujedno obeležava 175 godina postojanja Muzeja Vojvodine i 100 godina od rođenja Donje Austrije kao nezavisne savezne pokrajine, otvorena je 27. oktobra, a trajaće do 15. decembra 2022. godine.
Kako kaže Tijana Stanković Pešterac, Direktorka Muzeja Vojvodine, glavna i odgovorna urednica i jedan od autora izložbe:
„Izlaganjem reprezentativnih artefakata, tim kustosa nastojao je da ispriča priče i prenese znanje o značajnom kulturnoistorijskom i prirodnjačkom nasleđu koje baštini. Izbor predmeta odražava kompleksnost i multidisciplinarnost regionalnih muzeja koji imaju za cilj da predstave život kroz dugi vremenski period u regiji o čijem nasleđu brinu.“ (Станковић Пештерац 2022, 12).
Prema rečima guvernerke Donje Austrije, Johane Mikl-Lajtnerрема речима гувернерке Доње Аустрије, Јохане Микл-Лајтнер (Johanna Mikl-Leitner):
„Jubilej 100 godina Donje Austrije pruža priliku da se kroz deset odabranih kulturnoistorijskih predmeta iz naših zbirki ispriča bogata i dirljiva priča o našoj domovini.“ (Микл-Лајтнер 2022, 10).
Pokrajinska sekretarka za kulturu, javno inforisanje i odnose s verskim zajednicama, Dragana Milošević ima nešto drugačije viđenje:
„Identifikovanje zajedničkih i prožimajućih kulturnih elemenata između dva regiona predstavlja jedan značajan poduhvat kojim će se dodatno približiti naše kulture.“ (Милошевић 2022, 8, нагласио уредник).
Arheološki nalazi
Izložba je postavljena u sali namenjenoj tematskim izložbama na prvom spratu muzeja. Prostorija je zamračena. Kobaltno plavo led osvetljenje i zvuci života uz reku, pa i na njoj, sasvim jasno saopštavaju posetiocima da je Dunav zapravo glavna poveznica dve regije predstavljene ovom izložbom – Vojvodine i Donje Austrije. Nošen talasima reke, posetilac ima slobodu da se uputi u bilo koji deo izložbenog prostora. Eksponati su malobrojni i nepravilno raspoređeni u prostoru. Ne postoji ni tematski ni hronološki sled kojim bi izložbu trebalo pratiti, što je sasvim u redu. Većina eksponata izložena je u klasičnim staklenim kutijama, na zidovima su umetnička dela (slike i ćilim), a bidermajer sekreter, remek delo Šandora Kolonića iz 1827. godine, prislonjen je uz zid i ograđen crvenom trakom. Izložbom je pokriven ogroman vremenski raspon, od duboke geološke prošlosti (blok ametista čija je starost procenjena na 280 miliona godina) do prvih decenija dvadesetog stoleća. Legende su prigodne, dvojezične: na srpskom jeziku pisane ćirilicom i na engleskom jeziku.
Svoje mesto na izložbi „Vojvodina i Donja Austrija – interkulturalne veze“ našla je i nekolicina arheoloških nalaza: bronzani pehar iz Haslaua (oko 1200. god. p.n.e.), keramička posuda u obliku čizmice sa nalazišta Turija-Gradište (1200-900. god. p.n.e.), ogrlica sa priveskom od ćilibara (3-2. vek p.n.e.) i oglice od perli i fibule sa umetkom od ćilibara (3-5. vek), koje su nosile „žene iz plemena Sarmata“. Za poslednja dva eksponata, nalazišta nisu navedena. Iz kataloga izložbe saznajemo da je ogrlica sa priveskom od ćilibara poreklom iz Karnuntuma (Полхамер 2022, 18-19), rimskog vojnog logora, kasnije municipijuma i kolonije, kod sela Petronel (Srejović 1997, 447-448), nekih 80 km jugoistočno od Beča. Fibule su pronađene na nalazištu Botoš kod Zrenjanina, a preostale perle na lokalitetu Vranja kod Hrtkovaca (Станковић Пештерац 2022б, 14-15).
U katalogu izložbe se kao nosioci ovog nakita osim sarmatskih pominju i „gotske žene“ (Станковић Пештерац 2022б, 14). Bez ulaženja u složene procese entogeneze, diskutabilne pojmove etniciteta i opasnosti etničke atribucije arheoloških nalaza, svođenje Sarmata na pleme, u najmanju ruku je nesmotreno i dovodi posetioce u zabludu. U katalogu je prikazan i grobni inventar (Станковић Пештерац 2022б, 15, 17) koji je osim ćilibarskih i drugih perli sadržao i sivu posudu ukrašenu glačanjem, pojasnu kopču sa povijenim trnom i parom fibula – nalaze koji se u literaturi obično pripisuju germanskim plemenima. Zanimljivo je da je propuštena prilika da se ovi „tipično germanski“ nalazi prikažu na izložbi realizovanom u saradnji sa jednom austrijskom institucijom i da se u legendi koja se odnosi na perle spominju samo Sarmati. Čini se da se išlo na paritet – ćilibar za ćilibar, odnosno isticanje još jednog puta kao poveznice dve regije – tzv. Ćilibarskog puta ili puteva ćilibara.
Bronzani pehar iz Haslaua deo je veće ostave metalnih predmeta. Nije sasvim jasno da li je ostava votivnog karaktera ili jednostavno skrivnica. Smatra se da ga je neki istaknuti član zajednice koristio za ispijanje vina (Линке 2022, 68-69). Posude u obliku čizmice pojavljuju se tokom bronzanog i gvozdenog doba na prostoru istočne Nemačke, Poljske i Karpatske kotline (Коледин 2019; Коледин 2022, 64-65). Veća koncentracija ovih predmeta pronađena je u dolini reke Po, u okolini Budimpešte, Malom Alfeldu, Bečkoj kotlini i Moravskom polju (Kohle 2013, 52). Njihova upotreba dovodi se u vezu sa određenim ritualnim i kultnim praksama (Коледин 2019).
Vojvodina i Donja Austrija – ima neka tajna veza
Na osnovu arheoloških nalaza odabranih za ovu izložbu, „identifikovanje zajedničkih i prožimajućih kulturnih elemenata između dva regiona“ nije baš moguće. Izuzetak čini eventualno posuda u obliku čizmice iz kasnog bronzanog doba. Ako je suditi po arheologiji, željene interkulturne veze između Vojvodine i Donje Austrije nisu dočarane. Nisu mi poznati nalazi bronzanih posuda iz Vojvodine, koje bi bile nalik peharu iz Haslaua. Ni postavka, ni tekst u katalogu, na to ne ukazuju. Mada ogrlice od ćilibara svedoče o sličnoj praksi tj. protoku dobara tzv. Ćilibarskim putem i upotrebi ćilibarskih perli na sličan način, ogrlica iz Hrtkovaca najmanje je pet stoleća mlađa od ogrlice iz Karnuntuma i potiče iz posve drugačijeg arheološkog konteksta.
Bez obzira na možda preambiciozan naziv, čiji deo nije odgovorio na temu, bar ne u potpunosti, izložba „Vojvodina i Donja Austrija – interkulturalne veze“ prilično je zanimljiva. Vizuelno je vrlo dopadljiva, tehnički gotovo besprekorna, od sadržaja ima za svakog po nešto. Posetite je i procenite sami. Svakog četvrtka u 18, Muzej organizuje autorska vođenja kroz izložbu. Usput, u muzejskoj prodavnici možete kupiti prateći katalog. Za one kojima listanje knjige nije gušt, dostupna je i digitalna verzija, što je zaista pohvalno.
Bibliografija:
Коледин, Ј. 2019. Зашто боса плеше Салма Хајек? Посуде облика чизме. Годишњак Музеја града Новог Сада 13-14: 11-28.
Коледин, Ј. 2022. Посуда у облику чизме, у Војводина и Доња Аустрија интеркултуралне везе, ур. Т. Станковић Пештерац и К. Радисављевић (ур.), 64-67. Нови Сад: Музеј Војводине.
Kohle, M. 2013. Schuhgefäße der Bronze- und Eisenzeit – Überlegungen zur Funktion und Bedeutung. Ethnographisch-Archäologische Zeitschrift 54, 1/2: 49-70.
Линке, Р. 2022. Бронзани пехар из Хаслауа, у Војводина и Доња Аустрија интеркултуралне везе, ур. Т. Станковић Пештерац и К. Радисављевић (ур.), 68-71. Нови Сад: Музеј Војводине.
Микл-Лајтнер, Ј. 2022. Уводна реч, у Војводина и Доња Аустрија интеркултуралне везе, ур. Т. Станковић Пештерац и К. Радисављевић (ур.), 10-11. Нови Сад: Музеј Војводине.
Милошевић, Д. 2022. Уводна реч, у Војводина и Доња Аустрија интеркултуралне везе, ур. Т. Станковић Пештерац и К. Радисављевић (ур.), 8-9. Нови Сад: Музеј Војводине.
Полхамер, Е. 2022. Огрлица са привеском од ћилибара, у Војводина и Доња Аустрија интеркултуралне везе, ур. Т. Станковић Пештерац и К. Радисављевић (ур.), 18-21. Нови Сад: Музеј Војводине.
Станковић Пештерац, Т. 2022а. О изложби Војводина и Доња Аустрија – интеркултуралне везе, у Војводина и Доња Аустрија интеркултуралне везе, ур. Т. Станковић Пештерац и К. Радисављевић (ур.), 12-13. Нови Сад: Музеј Војводине.
Станковић Пештерац, Т. 2022б. Перле и копче од ћилибара, у Војводина и Доња Аустрија интеркултуралне везе, ур. Т. Станковић Пештерац и К. Радисављевић (ур.), 14-17. Нови Сад: Музеј Војводине.
Srejović, D. (ur.). 1997. Arheološki leksikon: preistorija Evrope, Afrike i Bliskog istoka, grčka, etrurska i rimska civilizacija. Beograd: Savremena administracija.